Iz ugla impresionista: javni i privatni prostor žene

 E. Mane, Olimpija

Slika E. Mane-a, Olimpija iz 1863. godine izazvala je ogroman skandal na Salonu. Olimpija je u to vreme pseudonim omiljen kod prostitutki. Olimpija je, takođe, i glavna junakinja tada popularnog romana “La Donna Olympia”. Manet ovom slikom prvi put ističe elemente socijalnog („niža klasa“, prostitucija) i otvoreno prikazane seksualnosti. U tadašnjoj kritici bilo je moguće čuti da je Olimpija „kao telo u mrtvačnici“, „prljavština“, „telo koje je neoprano“, i koja „vređa javni moral“. Olimpija je slika koja „uznemirava“, koja je razorila tradicionalni mitološki žanr (slikanje Venere), pokazala stvarni akt i otvorenu erotiku, pokrenula socijalna pitanja (prostitucije i drugih društveno neprihvatljivih tema), čak i ikonografski donosi niz simbola koji ukazuju na njen indentitet i socijalno poreklo. Svi su se grozili i uživali u Olimpiji.

Sezan, Sestra i majka

Mane, Balkon

Moristot, Majka i sestra

Dega, Kupanje

Dega, Kupanje

Kasat, Čaj

Morisot, Puder

Morisot, Toaleta

Mone, Plaža

Morisot, U trpezariji

Kasat, Loža

Modernosti koje nastupaju nakon Francuske revolucije i ubrzana industrijalizacija menjaju lice i naličje grada. Hausmanvo urbanističko rešenje Pariza u vreme Napoleona III, kao i tehnički plodovi industrijske revolucije, od parne mašine do novih građevinski materijala (gvozdene konstrukcije i armature) potpuno su izmenili lice Pariza. Istovremeno otvara se i niz popularnih gradskih bifea, restorana, pozorišta, parkova i izletišta - mesta predviđena za dokolicu nove imućne klase u usponu. Sa druge strane, umnožavaju se problemi, nezaposlenost, beda, prostitucija, formira se „Lumpenproleterijat“.

Mane, Nana

Kasat, Lidija

E. Mane konstruiše određene teme i sadržaje koji su omogućili dalji put impresionizma: prizore javnih modernih prostora (Bar u Foli Beržeru), prizore intimnih prostora i građanske dokolice (ručak, odmaranje na balkonu, portreti), prikaze ženskog akta, izvan mitološkog sadržaja i konteksta, ukazivanje na zataškavana socijalna, klasna i rodna pitanja (Apsint, Olimpija, Nana, Bar u Foli Beržeru). Iz tog konteksta impresionizam, kao svojevrsni „moderni realizam“ crpe svoje glavne teme. Tipična pred-impresionistička slika sa usvojenim elementima realizma je  Maneova Muzika u Tiljerijama iz 1862. godine.

Bar u Foli Beržeru (skica)

Sa druge strane ženski prostori najčešće su tema žena – slikarki. To se zaključuje prevashodno na osnovu dela Meri Kasat i Berte Moriso.[1] One predstavljaju trpezarije, salone, spavaće sobe, balkone, privatne vrtove, sve ono što im je po socijalnom i rodnom statusu dostupno ili društveno prihvatljivo: briga o deci, sitni „vredne ruke“ poslovi (vez), čitanje knjiga tj. lakog štiva (muškarci čitaju novine jer ozbiljnost sagledavanja sveta jeste „muška“ osobina), muziciranje, razgovori uz čaj, odmor,  slika ženske dokolice.

Ženski prostori M. Kasat

Zato na njihovim slikama nema barova, kafea, restorana, ulica, tog „drugog“ naličja grada, u kojima se one i ne kreću. I oni društveno prihvatljivi javni prostori kakvi su park, pozorište, opera, bal jesu mesta gde se one pojavljuju isključivo u društvu dadilje, majke, muža ali nikako ne same. Sloboda kretanja im je time bila ograničena i svako kretanje izvan ovih zona  dovodilo je ženu u kompromitujući i društveno – neprihvatljivi kontekst.

Ženski prostori B. Moriso