Утицај Винкелмана на „откривање“ антике и почеци науке о уметности Aнтон Рафаел Менгс (Anton Raphael Mengs): Портрет Винкелмана , нешто после 1755, уље на платну, Metropolitan Museum of Art, New York Добар укус, који се све више и више шири светом, почео је најпре да се обликује под грчким небом. (...) Ј.Ј. Винкелман Дефинисање сопственог наслеђа, културе, историје и националног индентита биле су тачке ослонца за формирање националне идеје које су у својој мисији стварале јединствену, нову политичку платформу и државу. Та културна политика тражења сопственог индентита у многоме се ослањала на проналажење „златног доба“ државе. Конституисање такве државе пратила су истраживања не само сопствених корена, историје, пописивања споменика културе, прикупљање историјских извора, већ и проучавање античког доба, посебно грчке културне супериорности, која је, може се рећи, већ у хеленизму потврдила наратив о неупитној вредности и достигнућу грчке културе. [1] Преплитање историзма и занима
Beogradska mumija Beograd se može pohvaliti da je, uz Zagreb i Ljubljanu, jedan od retkih gradova u regionu koji u zbirci najznačajnijeg muzeja ima i jednu mumiju. Nakon duže pauze publika će Beogradsku mumiju moći da vidi od 22. septembra kada će postavka Narodnog muzeja realizovana u Arheološko zbirci Filozofskog fakulteta, povodom Dana evropske baštine, svečano biti otvorena. U narednom periodu, tokom vikenda, u terminima od 12 do 20 časova stručna vođenja će otpočinjati svakog punog sata, a grupe će biti ograničene na dvadeset posetilaca. Mumija egipatskog sveštenika Nesmina je u Narodni muzej dospela pre više od sto godina kada je 1888. plemeniti Hadži Pavle Riđički, rodom iz Mokrina, u Egiptu kupio mumiju „ne za sebe već za srpski narod“. Od tada do danas Beogradska mumija je, u nekoliko navrata, izlagana samo kraće vreme. Razlog tome je osetljivost kako same mumije, tako i drvenog sanduka u koji je pohranjena, a koji su zahtevali poseban tretman. Zahvaljujući razumevanju i