Darija Bozovic

  Утицај Винкелмана на „откривање“ антике и почеци науке о уметности Aнтон Рафаел Менгс (Anton Raphael Mengs): Портрет Винкелмана , нешто после 1755, уље на платну, Metropolitan Museum of Art, New York Добар укус, који се све више и више шири светом, почео је најпре да се обликује под грчким небом. (...) Ј.Ј. Винкелман   Дефинисање сопственог наслеђа, културе,  историје и националног индентита биле су тачке ослонца за формирање националне идеје које су у својој мисији стварале јединствену, нову политичку платформу и државу. Та културна политика тражења сопственог индентита у многоме се ослањала на проналажење „златног доба“ државе. Конституисање такве државе пратила су истраживања не само сопствених корена, историје, пописивања споменика културе, прикупљање историјских извора, већ и проучавање античког доба, посебно грчке културне супериорности, која је, може се рећи, већ у хеленизму потврдила наратив о неупитној вредности и достигнућу  грчке културе. [1]  Препл...

  Beogradska mumija Beograd se može pohvaliti da je, uz Zagreb i Ljubljanu, jedan od retkih gradova u regionu koji u zbirci najznačajnijeg muzeja ima i jednu mumiju. Nakon duže pauze publika će  Beogradsku mumiju  moći da vidi od 22. septembra kada će postavka Narodnog muzeja realizovana u Arheološko zbirci Filozofskog fakulteta, povodom  Dana evropske baštine,  svečano biti otvorena. U narednom periodu, tokom vikenda, u terminima od 12 do 20 časova stručna vođenja će otpočinjati svakog punog sata, a grupe će biti ograničene na dvadeset posetilaca. Mumija egipatskog sveštenika Nesmina je u Narodni muzej dospela pre više od sto godina kada je 1888. plemeniti Hadži Pavle Riđički, rodom iz Mokrina, u Egiptu kupio mumiju „ne za sebe već za srpski narod“. Od tada do danas Beogradska mumija je, u nekoliko navrata, izlagana samo kraće vreme. Razlog tome je osetljivost kako same mumije, tako i drvenog sanduka u koji je pohranjena, a koji su zahtevali poseban tretman. Za...

  Pin-up girls i pop art   Na plakatima, filmu, razglednici, flaši, kalendaru...Manekenke, glumice, "starlete"...  Pin-up devojke  simbol su lepote jednog vremena. Masovna produkcija,  popularna kultura , šezdesete, nestašne devojke i vragolaste poruke nezaobilazan su deo ovog stvaralačkog vala... Za neka stara dobra vremena i njegove ideale, slede ilustracije...

  Tri ambicije šestogodišnjeg dečaka- autobiografija Dijega Rivere „Prva moja želja bila je da postanem inženjer. Ustvari, svi iz mog grada Gvanahuata su me već zvali „inženjer“ jer sam voleo mehaničke igračke. Voleo sam da stojim na peronu železničke stanice i posmatram vozove koji su dolazili i odlazili. Posle nekog vremena stekao sam tamo prijatelje, radnike sa železnice, koji su me vodili na kraće vožnje lokomotivom, dozvoljavajući mi da pritiskam sirenu. Sa ovih putovanja vraćao sam se kući uzbuđen sa planovima za budućnost. Moja druga želja bila je da postanem ljubavnik jedne prelepe devojke koja se zvala Virginia Mena. Moja treća ambicija bila je da me prihvati grupa lokalnih žena kojima sam se divio. Te žene su bile prostitutke I opsluživale su rudare Gvanahuata. Rudari su im plaćali u zlatu I srebru, koje su trošile na prelepu garderobu. Često su bile umešane u tuče koje su se nerertko završavale ubistvom, ostajavljaju ći im ožiljke od usne do uva. Moje prve dve ambicije n...

  Iz ugla impresionista: javni i privatni prostor žene  E. Mane,  Olimpija Slika E. Mane-a,  Olimpija  iz 1863. godine izazvala je ogroman skandal na Salonu. Olimpija je u to vreme pseudonim omiljen kod prostitutki. Olimpija je, takođe, i glavna junakinja tada popularnog romana “La Donna Olympia”. Manet ovom slikom prvi put ističe elemente socijalnog („niža klasa“, prostitucija) i otvoreno prikazane seksualnosti. U tadašnjoj kritici bilo je moguće čuti da je Olimpija „kao telo u mrtvačnici“, „prljavština“, „telo koje je neoprano“, i koja „vređa javni moral“. Olimpija je slika koja „uznemirava“, koja je razorila tradicionalni mitološki žanr (slikanje Venere), pokazala stvarni akt i otvorenu erotiku, pokrenula socijalna pitanja (prostitucije i drugih društveno neprihvatljivih tema), čak i ikonografski donosi niz simbola koji ukazuju na njen indentitet i socijalno poreklo. Svi su se grozili i uživali u Olimpiji. Sezan, Sestra i majka Mane, Balkon Moristot, Majka i ...